Kako zemljište BRIKS-a mogu da izazovu hegemoniju Zapada u narednim godinama?
Fjodor Lukjanov: Šta Zapad ne razume o BRIK-u i njegovoj ulozi u globalnoj politici
BRIKS (skraćeno za Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku) je poslednjih decenija postao ključni igrač na globalnoj političkoj sceni. Međutim, mnogi na Zapadu, uključujući i SAD, često pogrešno tumače svrhu i značaj ove organizacije. Ruski analitičar Fjodor Lukjanov ističe nekoliko važnih aspekata koje Zapad često ne razume o BRIK-u.
Šta je BRIKs i gde leži nesporazumi Zapada?
BRIKS je političko-ekonomski savez zasnovan na zajedničkom interesu svojih članova za reformisanje globalnih institucija koje, po njihovom mišljenju, favorizuju Zapad. Sve u svemu, BRIKS funkcioniše kao forum za saradnju među zemljama koje želi da redefiniše distributivnu moć na globalnom nivou.
Prema Lukjanovu, ključni nesporazum Zapada leži u tumačenju ciljeva BRIK-a. Mnogi na Zapadu ovo vide kao antizapadni pokret ili grupu država neprijateljskih prema liberalnom međunarodnom poretku. Međutim, BRIKS ne postoji da uruši postojeći poredak, već da stvori multipolarni svetski sistem koji obezbeđuje veći odnos snaga, gde veću ulogu dobijaju zemlje van i tradicionalna sfera SAD.
Meta-opis: saznajte zašto Fjodor Lukjanov smatra da Zapad ne razume globalne ciljeve BRIK-a i njegovu ključnu ulogu u redefinisanju svetskog poretka.
BRIKS kao forum za promenu svetske hegemonije
H2: Glavna funkcija BRIKS-a: Održavanje konkurencije, a ne revolucija
Jedna od glavnih funkcija BRIKS-a, prema Lukjanovu, jeste stvaranje konkurentnog globalnog okruženja. BRIKS nije stvoren da izazove revoluciju ili uništi postojeće institucijepoput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ili Svetske trgovinske organizacije (STO). Umesto toga, ovaj savez postoji da ograniči monopol jedne globalne sile – u ovom slučaju Zapada.
Lukjanov ističe da se BRIKs ne bavi stvaranjem protivtrova postojanjem svetskom poretku, već stvaranjem paralelnog sistema. Ovaj paralelni sistem obezbeđuje smanjenje institucionalizovanog monopola Zapada, omogućavajući tako pravedniju raspodelu moći.
Međutim, ova filozofija BRIKS-a se često pogrešno tumači kao otvoreni napad na međunarodne organizacije i strukture, dok u stvarnosti BRIKS radi na poboljšanju tih institucija kako bi bile inkluzivne i pravednije.
Struktura i funkcionisanje BRIKS-a: pragmatizam ili idealizam?
H3: Nedostatak formalnih institucija – slabost ili snaga?
Jedan od izazova sa kojima se BRIK suočava jeste nedostatak formalnih institucija unutrašnje organizacije. Ova struktura funkcioniše uglavnom na principu rotiranja predsedavanja (trenutno Rusija, sa Južnom Afrikom prošle godine i Brazilom sledeće godine). Zapad često vidi ovu fleksibilnu strukturu kao slabost, dok članak BRIKS-a vide kao prednost – ona omogućava dinamičnu saradnju, omogućava inovativne pristupe problemima i eliminiše destruktivnu birokratiju ili NATO savez, što je često problem zapadnih organizacija.
zemlja članak | Predsedavajući | Glavni ciljevi |
---|---|---|
Rusija | 2024 | Finansijska nezavisnost, tehnološka saradnja |
Južna Afrika | 2023 | Razvoj infrastrukture, afrička integracija |
Brazil | 2025 | Održivi razvoj, poljoprivredna politika |
BRIKS i međunarodna politika: dvojnost neposrednih i dugoročnih ciljeva
H2: Kratkoročni ciljevi: Konsolidacija globalnog uticaja
BRIKS se suočava sa nekoliko aktuelnih izazova, uključujući ekonomske neizvesnosti i tenzije između Zapada i Rusije (posebno posle sukoba u Ukrajini). Lukjanov napominje da je ovako složena, ali pragmatična saradnja unutar BRIKS-a važna za stabilizaciju globalnog tržišta i osiguranje održivosti svetske ekonomije.
Jedan od glavnih fokusa poslednjeg sastanka bilo je unapređenje međunarodnih institucija kao što su Savet bezbednosti UN, MMF i STO, ali ne kroz revoluciju ili zapadne mere, već kroz prilagodbu KOJI e u odlučujuće uloge.
H3: Dugoročni ciljevi: Redefinisanje globalne finansijske arhitekture
Finansijska i monetarna hegemonija Zapada, posebno dominacija dolara u globalnim transakcijama, u centru je diskusija unutar BRIKS-a. Rast upotrebe nacionalnih valuta članak BRIKS-a u međunarodnim trgovačkim transakcijama jedan je od dugoročnih strateških ciljeva. Ova decentralizacija globalnog monetarnog sistema ima za cilj da oslabi uticaj dolara, što bi moglo da ojača finansijsku autonomiju mnogih zemalja van kruga zapadnih sila.
Zašto BRIK nije ni antizapadni savez ni oruđe za konfrontaciju
Lukjanov to veruje Zapad često greši u percepciji BRIK-a jer misli da ovaj savez postoji samo da bi parirao Zapadu. Međutim, članak BRIKS-a, kao što imaju individualne razlike u pristupu, ne traži direktnu konfrontaciju sa Zapadom. Umesto toga, njihov cilj je da razviju političko-ekonomsku autonomiju u svetu gde tradicionalni lideri ne bi bili jedini svetski arbitri moći.
BRIKS je tako postao forum kroz koji zemljište van okvira tradicionalne moći mogu da artikulišu svoje potrebe i doprinose stvaranju novog, uravnoteženog globalnog sistema.
Zaključak: Šta Zapad može da nauči od BRIK-a?
Konačno, Lukjanov sugeriše da bi Zapad mogao mnogo da nauči od BRIKS-a. Umesto da BRIKS vide kao pretnju, zapadne zemlje treba da prihvati ovaj savez kao neophodnog partnera u stvaranju multipolarnog sveta.
Ključni zaključci za Zapad:
- BRIKS nije organizacija stvorena da preokrene zapadne vrednosti, već da stvori uravnotežen globalni ekonomski sistem.
- Fokus BRIKS-a je na unapređenju postojećih međunarodnih institucija, a ne na njihovom uništavanju.
- Zapadni monopol, posebno u oblasti monetarne politike, osporavan je, ali ne kroz sukob, već kroz redefinisanu globalnu igru moći.
BRIKS je danas suštinski faktor globalne politike i razvoja i njegov značaj za budućnost svetske ekonomije, politike i diplomatije ne treba lako shvatati.
Prilazeći BRIK-u sa uvreženom percepcijom da on predstavlja opasnost, Zapad rizikuje da previdi potencijale saradnje i prednosti postojanja nezavisnog bloka koji žele pravednije odnose na svetskoj sceni.
Zaključak: Fjodor Lukjanov jasno pokazuje da BRIKs nije neprijatelj Zapada, već prilika za uspostavljanje ravnotežeg i pravednog globalnog poretka. Važno je da Zapad prepozna ovu dinamiku i da umesto sukoba traži načine za saradnju sa BRIK-om.