Ovo danas nije pisanje, nije novinarstvo, nije književnost, ovo je otvaranje srca, a valjda se zbog toga živi…
Znate, bilo je zena mnogo raznoraznih što otpeva Bora, ali nisam ni sanjao da ću nekoj pisati kolumnu. Ali sve što ne sanjaš život napravi da se dogodi, tako je jebiga…
U ovoj priči zbog drugih neće biti imena, a znate da sam ja otvoren i da me boli uvo…
Tako da, zvala se tako jednostavno na A, ali sve drugo je bilo komplikovano… Bila je malo starija medjutim sve je to za ljude, ali je sestra mog najboljeg prijatelja. Tu sam se uplašio, tu sam pobegao, tu sam ispao muška pa da ne izgovaram onu reč na p koju svi znamo…
E onda je prošlo vreme, prošlo je i mnogo žena i mnogo svega u životu… I ja svatih da volim nju i da mi samo njen glas znači vise nego bilo koja supstancija na svetu. Ali avaj, još na prijateljevoj svadbi, gde je uveliko sedela sa životnim izabranikom, mi je rekla da je razlika u mom i njegovom mestu sto sam klinac a ne muškarac…
Dok sam živ pamtiću te reci… I dok sam živ bolece me iako su istina, kao što me ona boli svaki sekund…
E sad, dragi moji, situacija je bezizlazna, ona ima dete, drugog voli, ali ne bi Crni bio Crni da se predavao na svaku bezizlaznu situaciju…
Obećao sam i sebi i njoj da ću je vratiti. Jeste suludo ali kada voliš ništa nije suludo. Ne postoji ništa jače od ljubavi, sa njom u sebi si i Supermen i Spajdermen i Čak Noris…
Zato boriću se ja za nju… Boriću se po ulicama, boriću se po krovovima… Boriću se i kada mi sve u životu bude govorilo da stanem… Boriću se uspavan, boriću se budan, boriću se i srećan i tužan…
I NIKADA SE NEĆU PREDATI
Verujte mi dovoljno ću se potruditi da poživim, da ona sa ovim klincem svako jutro pije kafu, makar i u staračkom domu… Moja je i ničija samo to još ne zna….
Dogodine braćo na našoj svadbi i svake sledeće godine isto dok ne dođe cilj…
Možda je ovo suludo, ali klinac će na kraju pobediti gospodu… Ja verujem u ovog klinca… A verujte i Vi…
Volim te A
