Srećno punoletstvo ma chérie
Ima jedna urbana legenda a ja volim da ih podelim nisam sebičan… Bio ja kod moje brače da igramo igrice i sad oni na smenu moraju na čas francuskog… Dosla profesorka, ne znam da opišem, visoka plava, zove se na A, da su Merlin Monro ili Brizit Bardo u zenitu svojih karijera i izgleda, nabijala bi im ozbiljne komplekse… Da izvinite ja poželeo da doktoriram francuski…
I vidi moja luda glava koliko je sati… Ja kod pokojne majke, kažem, jel se to ujka ženi, ona meni odgovori da ne lupam i ne pravim halucinacije…
I zamislite bio sam u pravu… Ali žene se ljudi i udaju svaki dan, to je već vise manje stvar, nego koliko je ona bila i dan danas je divna prema meni… E to je ljudi nešto prelepo i to ni ja svim ovim rečima ne mogu da opišem…
Prozvala me je Aleksis, a i ona i porodica me gledaju kao reinkarnaciju Gordana Kičića… Divna porodica, pokojni otac sa kojim sam mogao da pričam satima, fenomenalna majka gospođa na kub, jel kvadrat je malo, brat pun zanimljivih priča sa putovanja, i sestra za koju se stvarno opet izvinjavam Merlin Monro i Brižit Bardo iz najboljih dana al to Bog radi ne Aleksa, ne kuni te mene… Nek poslušaju jednu pesmu od Srebrnih krila pa će ako imaju mozga da shvate…
Ja ništa od toga u ovom životu nisam zaslužio ali nekad Vam se i posreći… Ja očigledno samo uživam plodove, neke ničim zasluženih emocija i naklonosti…
Nego danas je A rođendan… Nek mi je živa, zdrava, srećna, veliki čovek i dalje, i nek nabija komplekse ovim klinkama po Beogradu i sire još dugi niz godina… Nekada u životu mora da se zna ko se školovao u Švajcarskoj a ko na megableji i „sin mi je duduk fakultetima“…
Da održiš A taj lepi i pozitivni osmeh dok sam živ. I da mi uvek budeš top. Srećno punoletstvo, jer ti niko ko nije slep vise dao ne bi, i voli te Aleksis ma chérie…
