Čitate naslov i pitate se ko je taj Marko… Stiže odgovor, on je moj BRAT, opravdano sa svim velikim slovima u toj reči… On je neko ko je mlađi od mene, odrastao uz mene, i koji me je vadio iz zabokrečina i vadi me svaki dan…Umesto ja kao stariji brat da sve to radim, jede me sram svake sekunde… On je moj mali bata ali i ogromni prijatelj na ovom svetu… Fakticki najveći…
Zato je on duša moje duše, zato bih mu dao oba oka i sve jos uvek zdrave organe… Zato bih mu dao život, i uzeo drugom zbog njega svake sekunde, bez obzira na posledice…
E to je moj mali bata Marko, koji je sada kao čovek vise veliki nego što je bio mali. I zato bih sutra voleo da moj sin povuče na strica Marka, da nasledi njegov moral, njegov razum, stalozenost i pre svega njegove principe…
I zato i Vi koji ovu budalu od mene pratite i čitate setite se Marka.
Setite ga se kada god posumnjate u svrsishodnost svoje dobrote. Setite ga se kada god poželite da dignete ruke od nekoga ko je vaša krv… Setite ga se jer je jedna mala a velika junacina… Setite se jer je minimum sto puta bolji čovek od mene a i od većine vas. Setite se jer samo sa takvima ova zemlja i budućnost ove dečice koju volimo više od sebe, ima sutra… Setite ga se jer prosto vredi, i želim Vam svima nekoga takvog u životu…
I na kraju dana, setite ga se jer njegov lik i delo ne sme biti uzaludno ni zaboravljeno… Jer onda bas šve u k, i bolje nam ni ne treba u Srbiji…
I samo da završim sa parafrazom Njegoša, blago onom ko dovijek živi, imao se Mare rašta i roditi…
